‘’Putovanje od hiljadu milja započinje jednim korakom’’
Lao Tzu*

Pregled Hiking i Trekking  

Razlike između Hiking i Trekking 

Kako se mere parametri staza za pešačenje

Nivoi Hiking i Trekking 

Moguće opasnosti u Hiking i Trekking 

To je poseban sektor u strukturi Alpinističkog Kluba Priština i kao takav funkcioniše u okviru plana i programa i specifičnih zahteva za određene aktivnosti. U ovom sektoru postoje četiri vrste aktivnosti koje se organizuju u skladu sa specifičnostima i preferencijama članova Jednodnevno pešačenje-hiking; Višednevno hodanje - trekking; Family hike & Camp; Hike & Team Building Aktivnosti.

Foto: Isa Kelmendi

Za svaku kategoriju postoji program koji je odobrio Radni odbor kluba i kao takav se sprovodi u koordinaciji sa rukovodiocem sektora i samim uslovima i okolnostima koje nastaju tokom primene (vreme, specifični zahtevi, kampanje itd.). U osnovi, Hiking i planinarenje su najomiljenije i aktivnosti sa najvećim učešćem tokom godine.

Pregled Hiking i Trekking 

Što se tiče istorije ovih aktivnosti, ne postoji tačan datum, ali oko 80-ih godina, u švajcarskim Alpima pronađeni su ostaci ledenog čoveka "Otz", o kome se smatra da se popeli na Alpima pre 5000 godina, iz nepoznatih razloga. Međutim, prva dokumentovano pešačenje koja je kategorisana u ovoj aktivnosti je pešačenje/penjanje rimskog cara Hadrijana na planinu Etnu. Ova ruta je i dalje aktivna i dobro je poznata na Siciliji jer je, između ostalog, Planina Etna aktivni vulkan.

U trinaestom veku postoje mnoge ekspedicije zabeležene kao penjanje i pešačenje po planinama širom sveta. Između 1400. i 1500. godine zabeležene su ekspedicije verskog karaktera, počev od carstva Inka. Veruje se da su se starosedelačke grupe popele na Andima, a čak je i arheoloških činjenica koje dokazuju penjanje na vrh Llullaillaco, visine 6,379 m. Razni planinari i arheolozi veruju da su se Inki takođe popele na najviši vrh u Andima, Akonkagua. Zanimljiva je tvrdnja je penjanje Leonarda Da Vinčija na snežnu padinu na planini Rosa, Italija.

Foto: Blerdi Malushii

Jedan od najvažnijih događaja u novoj istoriji rekreativnog pešačenja bio je penjanje Darbi Field na vrh Vašington u New Hampshire. To je bilo u sedamnaestom veku kada je zabeleženo i penjanje na planinu Titus, 1744. godine. Posle ovih godina usledio je dugačak spisak ekspedicija koje su ostavili tragove u istoriji, uključujući osvajanje Elbrusa u Evropi 1882. godine; Južnih Alpi Zelanda 1882; Aconcagua u Andima 1897; Grand Teton stenovitih planina Severne Amerike 1898; Mount Mc Kinlei 1913. godine itd.

Devetnaesti vek obeležava vrhunac najpoznatijih ekspedicija u istoriji, uključujući osvajanje Mount Everesta u Aziju, 29. maja 1953. od strane Sir Edmunda Hillari i Tenzing Norgai. To su bila vremena kada su ekspedicije iz Zapadne Evrope i Severne Amerike počele da istražuju Himalaje, ekspedicije koje su omogućene uz veliku pomoć lokalnih vodiča i pomagača Šerpa.

Razlike između Hiking i Trekking 

Hodanje stazama/Trekking 

Trekk je višednevna aktivnost hodanja i ima avanturistički karakter, dakle često je oprema kampovanja uključena u ovu vrstu aktivnosti. Ovo hodanje održava se na mestima gde nema prevoza ili drugih usluga. Kao kategorija hodanja nije povezano obeleženim stazama, ali to nije apsolutna karakteristika. Trekking ne treba pobrkati sa planinarenjem. Reč Trek je južnoafričkog porekla Trekken, što znači "nastavak putovanja". Kao aktivnost fizički zahtevna i traži se veća organizacija od svakodnevnog rekreativnog pešačenja. Grupe koje se bave trekingom su manje grupe i često nose veliku težinu u rancima. Međutim, ovaj način hodanja je veoma atraktivan jer omogućava posete mnogim mestima u roku od nekoliko dana; kampovanje, orijentisanje, treking rekom itd. takođe se mogu uvrstiti u ovu kategoriju.

Staze koje se smatraju Trekking su: transverzala Šara, Via Dinarica, Apalachian, itd.

Oprema

Hiking: Zavisi od terena i vremenskih uslova. Osnovna lista hiking opreme

Trekking: Paket prve pomoći, oprema za kampovanje, duboke cipele, kompas itd.

Opis

Hiking: Aktivnost rekreativnog pešačenja na prekrasnoj prirodi, na obeleženim stazama .

Trekking: Hodanje- Dugo putovanje neobeleženim stazama, danima. Moše biti izazovno.

Popularnost

Hiking:  Popularan je u Evropi, Zelandu, Čileu, Kostarici, Havajima i u severnoj Americi.

Trekking: Popularan je u Himalajima (Nepal, Indija, Butan); Andima, kao i u Meki.

Posledice na životnu sredinu

Hiking  Ogromno kretanje ostavlja posledice na staze poput: degradacija u vegetaciji, požari, fekalne materije, ne-biorazgradivi materijali, grafiti, itd..

Trekking:  S obzirom da je dug put i ljudi imaju više opreme, uticaj može biti veći.

Lokacije

Hiking: U prelepim prirodnim okruženjima, prirodnim stazama, brdima, izvorima, dolinama itd.

Trekking: U regionima u kojima nema prevoza i gde su velike prirodne lepote. Obično na planinarskom terenu.

Razlike u svetu

Hiking: Tramping u Zelandu; Bush-Walking u Australiji; itd.

Trekking: Backpacking u Severnoj Americi, ali ne treba mešati sa planinarstvom.

Foto: Albert Krasniqi

Kako se mere parametri staza za pešačenje

Pažnja; zbog svojih sličnosti, pogodnosti i popularnosti, Alpinistički Klub Priština se oslanja se na sistem gradacije Švajcarskog Alpinističkog Kluba (SAC).

Staze planinarskog pešačenja i planinarske staze kategorisane su prema nekoliko osnovnih parametara, koje koriste svi sistemi ocenjivanja. U svetu postoji mnogo sistema ocenjivanja (francuski, engleski, UIAA, SAD, itd.), ali sledeći sistem se bavi ocenjivanjem poteškoća za staze pešačenja, koje nisu kategorisane u Planinarenju i Alpinizmu. Ovi parametri se koriste u većini evropskih zemalja i kao takvi odgovaraju našoj zemlji.

Osnovni parametri ocenjivanja su:

1.Opšti podaci

Podrazumevaju podatke kao što su početna tačka, neravan teren, karakteristike staze, geografska izloženost, obeležavanje puta, bezbednost, oprema, nabavka itd.

2. Izdržljivost (penjanje)

Podrazumeva fizičko opterećenje, izdržljivost. U principu utiče se iz razlike u nadmorskoj visini, ali ne uvek (i daljina može da predstavlja izdržljivost u penjanju/silazak).

3. Snaga

Podrazumeva fizičku sposobnost suočavanjima sa teškim detaljima staze. To zavisi od potekoća, na primer neki putevi imaju tehničke poteškoće u kojima se moraju koristiti i ruke, neki maju via ferrata, sigurnosni užad… što znači da štedi od upotrebe snage. Dakle, može biti lako, teško, veoma teško, itd.

4. Psihičke karakteristike podrazumevaju činjenicu koliko je staza izložena koliko je tolerancija potrebna za upotrebu opreme i koliko je opasna; ako vam treba priveza i koliko je efikasna.

5. Orijentacija podrazumeva kolika je teška orijentacija u stazi npr. 1 je sunčano vreme i dobra vidljivost, dok je 5 magla ili noć.

Tabela ocenjivanja švajcarskih alpinističkih klubova prilagođava se tim parametrima, što se može uzeti kao standard na koje se možemo pozivati u našim opisima. I naši članovi treba da se pozivaju na ovu tabelu, za ocenjivanje poteškoća rute na kojoj će učestvovati.

Nivoi Hiking i Trekking 

Prema SAC-u, pešačenje ili Hiking podeljeno je na šest različitih nivoa, a svaki nivo se zasniva na parametrima i karakteristikama staze, omogućujući hajkerima da se nađu na određenom nivou pešačenja, u skladu sa njihovim preferencijama i pripremama.

Staze se dele od T1 do T6; npr. T1 predstavlja obeleženu stazu, za redovno pešačenje, bez rizika i lako dostupan (npr. staza Grmije); dok T4 predstavlja alpinističku stazu na kojoj trebate imati planinarsku obuću, a možda će vam trebati i ruke da se krećete kroz deonice staze (npr. Ljuboten zimi).

Foto: Nazmi Hasanramaj

Moguće opasnosti u Hiking i Trekking 

Bezbednost učesnika naših akcija, bez obzira na kojem su nivou, vrlo je važno pitanje i zahteva veću predanost osoblja.

Postoje neki parametri koje treba ispuniti, ili drugačije rečeno, treba da uzimaju u obzir svi koji žele ili se bave ovim aktivnostima.

Pre svega, predpripreme za pešačenje su od ključnog značaja, a uključuje lagani trening pešačenja, ili posebnu obuku, koju obezbeđuje naše osoblje. Postoji nekoliko faktora koje treba uzeti u obzir:

Opasnosti i neprijatne situacije koje mogu nastati tokom pešačenja u prirodi su:

1. Povreda stopala od neprikladnih cipela

Mere predostrožnosti: budite oprezni prilikom kupovine cipela za pešačenje po planinama, planinarske ili alpinističke cipele. Moraju biti originalne i prilagoditi se određenoj sezoni i terenu. Pre izlaska na teren, šetajte gradom, na radnom mestu ili laganim pešačenje po planinama tako da stopalo navikne na format cipela. Važne su čarape posebno dizajnirane za pešačenje u prirodi; pronađite ih jer znatno olakšavaju pešačenje i štite stopala. Postoje i antibakterijske čarape. U povratku, pre ulaska u autobus isperite noge, promenite čarape i obučite lagane patike (možete ih ostaviti u autobusu / automobilu).

Ako se desi:Treba da prekinite pešačenje i i vratite se na početnu tačku uz pomoć štapova i prijatelja; odmorite nekoliko dana i lečite noge lekovima. 

2. Povreda mišića i ligamenta

Mere predostrožnosti: budite oprezni tokom pešačenja; ne pešačite velikim koracima i ne skočite iz kamena u kamen; ne gazite po kamenčićima koji se pomeraju ili uzdignutim „oštricama“ i ne nstavljajte noge u pukotinama. Kada se penjete i spuštate morate naučiti izbor načina da stavite stopalo. Nakon nekog vremena to će postati rutina i sigurnije ćete hodati, bez razmišljanja o svakom koraku. Pravite male mišične ekstenzije tokom malih pauza.

Ako se desi: prekinite pešačenje i vratite se do početne tačke uz pomoć štapova i vodiča; odmorite se nekoliko dana i lečite povrede.

3. Opekotine od sunca ili suva koža od vetra

Mere predostrožnosti: ovo je veliki problem; ako ste izloženi, izgorećete, pa dobro prekrijte ili koristite kreme/ulja. Pored bluze koja vas pokriva, treba da zaštitite i stopala, a glavu i vrat prekrijte kapom ili maramom (marama je prikladnija). Takođe, ako vetar je jak, prekrijte se ponovo jer vetar može oštetiti i kožu.

Ako se desi: opekotine lečite lekovima, dobro se hidrirajte, a ako je stanje loše, potražite lekarsku pomoć.

4. Dehidratacija

Mere predostrožnosti: popijte po malo vode neprekidno; hidratacija treba da bude postepena i kontinuirana. Kad dođete do vodenih izvora morate konzumirati staru (toplu) vodu, a zatim je napuniti novom (hladnom) vodom. Zapamtite da je dehidracija opasna i da prethodi mnogim problemima.

Ako se desi: prekinite pešačenje i počnite konzumirati vodu sa elektrolitima.

5. Prekomerni umor (iscrpljenost)

Mere predostrožnosti: odaberite pešačenje koja vam odgovara; ne učestvujte u teškim penjanjima ili dugim pešačenjima za koje nemate opremu i fizičku spremnost. Krenite laganim stazama i kasnije pokušajte teže.

Ako se desi: potražite pomoć prijatelja i planinskih vodiča.

6. Hipotermija

Mere predostrožnosti: pripremite se uz dobru odeću i ne nosite mokru odeću. Uvek dobro isplanirajte putovanje i imajte potrebne rezerve.

Ako se desi: potražite pomoć planinskih vodiča.

7. Ubodi insekata

Mere predostrožnosti: postoje preparati koji odbijaju insekte; kad se odmarate pogledajte gde sedite jer mogu biti gnezda insekata. Pazite na pčele i krpelje.

Ako se desi: obično nema posledica od uboda insekata, ali ako ste alergični,  treba da odmah o tome obavestite svog vodiča i uvek čuvajte odgovarajuće lekove u torbi. Ako su krpelji, potražite lekarsku pomoć.

8. Ujed od zmije

Mere predostrožnosti: tako je retko da nema statistike. Ipak, pre nego što sednete da se odmorite, pogledajte okruženje oko sebe. Ako ima gomile kamenja ili lišća i grana, proverite nogama.

Ako se desi: ne treba da vas hvata panika. Prvo proverite kakva je vrsta zmije, a zatim bi treba odmah da pođete, uz pomoć vodiča, odete do najbliže medicinske stanice. Ne preduzmite ništa u mestu ujeda.

9. Trovanje hranom

Mere predostrožnosti: nabavite hranu koja ima dugi rok trajanja, sušeno voće i voće i povrće koje nije osetljivo. Dobro pakujte i izbegavajte meso i mleko, posebno nekonzervisano.

Ako se desi: odmah se vratite i potražite lekarsku pomoć.

10. Trovanje vodom

Mere predostrožnosti: ne pijte vodu u bilo kojem potoku koji nađete. Iako se nalazite u planinama, voda može da sadrži bakterije. Vodu uzimajte samo iz izvora direktno iz zemlje, a ne iz nizvodnih tokova ili bunara. Postoje i mobilni filteri za vodu.

Ako desi: odmah se vratite i potražite lekarsku pomoć.

11. Padovi

Mere predostrožnosti: ne ulazite u opasne staze ili prelaze bez osiguranja konopcima. Kažite svom vodiču vaše tehničke veštine. Ako niste sigurni, odmah stanite. Ako ste u opasnosti, nemojte se  kretati brzo i potražite pomoć da izađete iz situacije. Trenirajte tehniku pešačenja u velike nagibe, sneg, stene i led.

Ako se desi: ako ste samo klizali po travi, padinama, snegu ili ledu i niste pretrpeli veće povrede, nemojte se kretati dok ne dođu po vas.

12. Gubljenje

Mere predostrožnosti: konsultujte svoju mapu ili mobilnu aplikaciju (ako nemate GPS uređaj) o tome gde da idete. Stvorite ideju o terenu otprilike i pokušajte da se informišete unapred. Sačuvate telefonski broj glavnog vodiča i nikada ne izlazite pred vođe ili pratećeg vodiča. Ako odlazite iz bilo koje potrebe, ne pređite više od 50 m. Držite kontakt očima i nemojte se kretati prečicama da ne biste izgubili grupu.

Ako se desi: nikako nemojte da vas hvata panika; pogledajte koliko vode i hrane imate, zovite vodiča telefonom i pokušajte da se setite terena. Ako vas hvata noć, nemojte se kretati; izradite zaklon, zapalite vatru i sačekajte pomoć.

Pažnja: Ne pešačite po nepoznatom terenu bez vođenja sertifikovanih i licenciranih vodiča

Foto: Shpëtim Kaliqani